|
|||||||||||||||||||||||||||
 |
||||
|
|
|||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||
|
||||
|
|
|||
|
 |
|
|
BVDA Želatinske folije
Uputstvo sadrži sledeće delove: Strana 1:
|
|
|
|
|
Fotografisanje otisakaOtisci se lako mogu fotografisati repro- svetlošću u tamnoj prostoriji. Koso osvetljenje (npr. 45° u odnosu na osu snimanja) bi trebalo da dolazi sa jedne strane. Film aparata mora da bude paralelan sa folijom. Treba izbegavati sve refleksije i zato sva snimanja treba obavljati u potpuno mračnoj prostoriji. Da biste izbegli refleksije, aparat bi trebalo da bude zaklonjen od izvora svetlosti (npr. crnim kartonom). Do folije treba da stoji lenjir zajedno sa brojem slučaja ili sličnim podatkom. Pre nego što se obavi snimanje, zaštitni list treba ukloniti. Da biste izbegli prljanje, treba voditi računa da se fotografisanje obavi u uslovima gde nema prašine (npr. bez pušenja tokom fotografisanja). Otisci stopala (tragovi zemlje) na crnim folijama se najteže fotografišu. Da pronađete pravo svetlo, treba napraviti nekoliko fotografija probnog otiska sa različitim ekspozicijama (obično se koristi stepen otvora 11 kao standardan) da bi se utvrdio standard za korišćeni okvir. Pošto je folija izuzetno crna, moguće je preeksponiranje koje ostvaruje reprodukciju i najsitnijeg traga. Jednom kad se uspostavi standard, aparat se podesi na osetljivost filma (npr. film od 125 ASA efektivno može imati 32 ASA). Sa slabim tragovima (slabiji nego standardni) potrebno je duže vreme eksponiranja. Sa otiscima stopala koji su posuti prahom mnogo više svetla se reflektuje prema kameri. Zato treba namestiti kraću ekspoziciju. Isto važi i za podignute otiske stopala koji su posuti prahom. Za reprodukciju svih detalja kod tragova prašine, najslabiji detalji (ili deo najudaljeniji od mesta) treba da bude kriterijum za određivanje dužine ekspozicije. Relativno pre-eksponiranje drugih delova se ispravlja prilikom izrade fotografije. Da biste bili sigurni da je napravljena dobra reprodukcija, obično se radi serija od tri ekspozicije. Zbog kosog svetla, strana folije koja je bila bliže lampi prima više svetla nego druga strana. Zato savetujemo da stranu na kojoj se nalaze najslabiji detalji okrenete ka izvoru svetlosti. Sledeći gore pomenute instrukcije, normalne gradacije foto papira su zadovoljavajuće za fotografiju. Pre-eksponiranje npr. strane folije koja je bliže izvoru svetlosti ispravlja se prilikom izrade pozitiva. Tragovi farbe
Uzimanje uzoraka mikro tragovaZbog neagresivne prirode folije, mikro tragovi i dlake mogu da se uzorkuju bez straha od oštećenja uzetog materijala. Kada je potrebno ukloniti mikro tragove sa folija, slaba adhezivnost omogućava uklanjanje skalpelom ili pogodnom pincetom. Uzorkovanje dlaka vrši se belom folijom. Ako sa neke površine treba uzeti mikro tragove, preporučuje se da se ta površina podeli u kvadrate (npr. 20 x 20 cm) i za svaki taj kvadrat uzme novo parče folije. Dimenzija ovih folija je uslovljena zaprljanošću površine koja se istražuje, pošto uzorkovanje prljavštine ili velikih količina mikro tragova uzrokuje brzi gubitak adhezivnosti. Obično je dovoljno parče dimenzija 8x8 cm. Rupe od metaka u prozorskim oknima
KrvTragovi krvi mogu se podići npr. belim folijama. One se drže na mrlji jedan ili više minuta (da bi se ovlažila) pre nego što se podigne otisak. UPOZORENJE: Pošto je želatin belančevina, podignute mrlje više se ne mogu analizirati. Želatin će ometati analizu belančevina prisutnih u krvi! Preporučuje se metod fotografisanja otisaka u krvi. Na neupijajućoj površini, većina otisaka će se poboljšati zahvaljujući hemijskom tretmanu. U mnogim situacijama, obrađeni otisci mogu još uvek biti podignuti posle hemijskog tretmana i fotografisanja. Podizanje umrljanog otiska belom želatinskom folijom eliminiše mešanje pozadine (primer u posebnom prozoru). Podignuti otisak mora biti fotografisan ubrzo posle podizanja (po mogućstvu manje od jednog sata), pošto se boja poboljšanog otiska razliva po želatinskom sloju folije. Ovo se ne primećuje nekoliko sati posle podizanja. Razlivanje nije moguće ispraviti i proces se nastavlja čak i na veoma niskim temperaturama. Zato se folija ne može čuvati. Postupak podizanja: bela folija se pažljivo nanese, da bi se sprečilo pojavljivanje mehurića vazduha pri nekompletnom prenosu. Ostavite foliju na otisku najmanje nekoliko minuta do pola sata. Pre podizanja, poželjno je tretiranje sledećim hemikalijama:
Fluoroscencija: Mađarsko-crvena ima tu prednost što je podignuti otisak izrazito fluoroscentan pod zelenim svetlom i posmatran kroz crveni filter pri fotografisanju (primer u posebnom prozoru). Otisnuti rukopis
Efektivni raspon temperatureTemperatura predmeta sa koga treba da se uzme otisak je najviše 40° C, pošto se želatinski sloj topi između 40° i 45° Celzijusa. Predmeti koji su stajali na suncu ubrzo premaše ovu granicu. Te predmete treba prvo ohladiti pre uzimanja otiska. Temperatura u automobilima ostavljenim na suncu može biti veoma visoka. Zato folije nikako ne treba ostaviti na osunčanim površinama, već ih treba držati u hladovini (ispod prednjeg sedišta, na primer). Pri veoma toplom vremenu potrebno je koristiti rashladnu kutiju. Folije za podizanje otisaka mogu da se koriste i kad je mraz. Guma sa crnih i belih folija postaje manje savitljiva iako je glavni problem na ovim temperaturama uklanjanje zaštitnog lista. Ovo je otežano pri niskim temperaturama. Može se izbeći držanjem folije u toplijoj sredini pre upotrebe u veoma hladnoj sredini. Postoji slučaj da je izvršeno podizanje bez problema na tako niskoj tempreaturi kao što je -15° Celzijusa. ČuvanjeFolije se obično drže na sobnoj temperaturi (20° C), a preporučuje se držanje i u frižideru. Crne i bele folije nemaju rok trajanja. Većina naših klijenata ipak ne drži folije na zalihama duže od šest meseci do godinu dana. Transparentne folije polako razvijaju smeđi ton. Ovo nastaje zbog hemijske reakcije između želatina i sastojaka dodatih da transparentne folije imaju snažniju čvrstinu lepljenja od belih i crnih folija. To postaje uočljivo nakon nekoliko meseci čuvanja na sobnoj temperaturi. Zato je bolje držati transparentne folije u frižideru. Pri produženom skladištenju izvan specijalnih pakovanja, posebno u vlažnoj sredini, folije će upiti neku količinu vode, što će neznatno smanjiti čvrstinu lepljenja. Zbog aluminijumski presvučenih kesa u koje se folije pakuju, ovaj efekat se javlja veoma sporo, čak i pri skladištenju na vlažnom vazduhu. Zbog prisustva konzervansa za hranu u sloju želatina, na folijama se ne pojavljuje buđ. |
|
Kada farba sa automobila vozača koji pobegnu sa mesta zločina treba da se ispita, koriste se bele folije. Posle uklanjanja zaštitnog lista, jedna ivica folije se prisloni uz površinu automobila, direktno ispod mesta sa kojeg treba uzeti farbu. Kasnije se ova boja pažljivo sastruže skalpelom. Uzeti materijal će pasti u procep između folije i površine automobila, ili na samu foliju. Kada se uzme dovoljno materijala, folija se prisloni uz površinu auta i dobro pritisne duž cele površine. Na ovaj način sve male čestice će se zalepiti za foliju, a posle folija može da se ukloni a zaštitni list vrati. Ako je potrebno, zaštitni list možete učvrstiti spajalicom ili lepljivom trakom.
Stakla sa rupom od metka imaju veoma specifičnu strukturu loma oko rupe. Posle uzimanja ostataka oko rupe, uobičajen je postupak da se rupa fotografiše. Ovo, pak, može biti teško zbog refleksije, loše pozadine ili izvora svetlosti. Ukoliko je ovo slučaj, rupa od metka i okolina mogu se posuti Srebrnim Specijalnim prahom (pošto su ostaci oko rupe obezbeđeni!). a slika se može preneti na jedan ili nekoliko delova želatinske folije.
Crna želatinska folija može se odlično iskoristiti za